U prostorijama Omladinskog doma u Kuli održana je promocija romana „U raljama smrti“, autora Uroša Mikulića. O ovom romanu, osim autora, govorili su i književni kritičar David Kecman i pesnik Tode Nikoletić. Kada je o autoru reč, Uroš Mikulić rođen je 2007. godine u Bačkoj Topoli. Član je Srpskog kulturnog centra „Vuk Stefanović Karadžić“ iz Bačke Topole. Bio je polaznik radionice „Saradnici Sunca“ Ljubivoja Ršumovića, a 2021. godine bio je zlatni recitator Vojvodine. Prema rečima mnogih pesničkih veličina u našoj zemlji, Mikulić predstavlja blistavu budućnost našeg pesništva. Govoreći o inspiraciji, Mikulić ističe da potraga za istom predstavlja nimalo jednostavan zadatak i za mnogo iskusnije pesnike od njega. Ipak, on kaže da inspiraciju, pre svega, pronalazi u ljudima i okolini:

„Ja sam tokom jedne promocije dobio pitanje iz publike vezano za inspiraciju. U početku sam bio zatečen tim pitanjem, jer tada nisam bio potkovan da odgovaram na takva pitanja i ja sam u svom stilu odgovorio da inspiraciju pronalazim u lepim ženama. Međutim, šta me je snašlo posle toga? Kasnije sam danima i mesecima razgovarao sa iskusnijim ljudima, sa piscima i zapravo njih sam pitao gde oni pronalaze inspiraciju. Ono što nisam verovao jeste to da mnogo pisaca koji su iskusniji od mene zaista ne znaju gde u njima leži inspiracija, ali, eto, razmišljajući o tome shvatio sam da moja inspiracija zapravo leži u ljudima, okolini i to često volim da kažem mojim gledaocima, da su oni moje klice koje ja okrećem prema Suncu koje ja negujem i, na kraju, čekam plod“.

Publiku su sačinjavali ljubitelji pisane reči iz Kule, Lipara i okoline, a jedna specifičnost ove književne večeri jeste prisustvo likova iz romana na istoj. Književni kritičar David Kecman rekao je da se mnogo toga dobrog može reći o delu „U raljama smrti“, ali da je činjenica da ono ostaje u pamćenju zahvaljujući svojoj posebnosti i samosvojnosti:

„Mnogo je toga što se može reći o ovom delu kao zasebnom i to je u stvari delo koje ostaje u sećanju zahvaljujući upravo svojoj samosvojnosti. Veoma je važno za svakog pisca, a posebno za proznog pisca, da nađe jedinstven događaj i  da u tom događaju bude drama, to jest ono što privlači pažnju čitalaca, ali važan je i način kako se delo ostvaruje i kako je napisano. Naslov ovog romana je rizičan, postoje, kao što znamo, „U raljama života“, ali autor je namerno upotrebio suprotan naslov „U raljama smrti“. Čovek upada u utrobu zemlje, na dno bunara i za sedam dana dešava mu se ludilo od života. Sećanje na bivši život, kajanje, preslišavanje, magnovenje i prividi. Sve se to sklopilo na stotinak stranica i mladi autor, pred kojim je lepa budućnost, je uspeo u tome“.

Biranim rečima, kako o ovom romanu tako i o njegovom autoru, prisutnima se obratio i jedan od naših najpoznatijih pesnika i stvaralaca za najmlađe, Tode Nikoletić. Govoreći o romanu, Nikoletić je istakao da je roman „U raljama smrti“ neka vrsta brige o onima koji danas rastu, a koji se nalaze u tim raljama i klackalici koju autor metaforično iskazuje kroz roman:

„Radi se o jednom momku koji je, pre svega, svoj put do ovoga što je on danas utabao kroz recitatorstvo i folklor, kroz glumu. Dakle, on je čitavo svoje detinjstvo uložio da bi, na kraju, doživeo taj vrhunac da, posle knjige poezije „Pod pogrešnim nebom“, izda i roman „U raljama smrti“, koji je lament, pre svega, jednom ružnom događaju, ali on nam je poslužio kao jedna vrsta opomene i, slobodno mogu da kažem, brige o onima koji danas rastu, a koji se u tim raljama nalaze uvek“.